Галерија Јован Поповић
Галерија Јован Поповић изграђена је 1970. године, према пројекту архитеката Спасоја Крунића и Милорада Бербакова, а на иницијативу Велибора Стефановића, првог управника галерије. Назив је добила по имену угледног сликара 19. века, Јована Поповића (1810–1864), рођеног у Опову.
Галерија је званично отворена у децембру 1970. године када је у сарадњи са Народним музејом Београд организована изложба слика Јована Поповића. Убрзо након отварања, у галерији се организују изложбе Ивана Мештровића (1971), Уроша Кнежевића (1972), Павела Ђурковића (1972), Зорана Петровића (1973), Арсенија Петровића (1974), Ђуре Јакшића (1982), Милана Коњовића (1990) и многих других.
Пал Дечов, Галерија, сува игла, фонд галерије
Галерија је смештена у непосредној околини православне цркве Свети Никола и Основне школе Доситеј Обрадовић. Теоретичари и историчари архитектуре описују зграду галерије као једно од најлепших остварења регионалне архитектуре у Војводини тог времена, које је због своје композиције, архитектонских елемената и материјала, у потпуности усклађено са локалном традицијом и својим окружењем, а истовремено се због свог динамично-визуелног ефекта издваја и истиче као јединствено и препознатљиво здање.
Парк скулптура
Парк скулптура је замишљен као посебна излагачка целина у оквиру галерије. У архиви се чува пројектна документација аутора Спасоја Крунића. У Парку скулптура су били изложени радови Ивана Мештровића – Глава Обилића, Сфинга, Роб, Мала удовица и Пали анђео, Симеона Роксандића – Дечак који вади трн, поклон општине Панчево 1974. године и Дечак који игра кликере, изливена захваљујући средствима пионирске организације основне школе из Опова. Нажалост, након покушаја крађе скулптура 2011. године, обе Роксандићеве скулптуре су трајно оштећене, а Мештровићев рад Пали анђео пребачен је на Калемегдан.
Иван Мештровић, Пали анђео, приватна архива
Тренутно се у оквиру парка и збирке скулптура налазе Девојка са харфом Сретена Стојановића, биста Јована Поповића, чији је аутор Оља Ивањицки, као и бронзани рељеф на главном улазу у галерију, аутора Ивана Грабовца.
Најзначајнија дела у фонду галерије представљају две слике Јована Поповића – Жена свештеника из Вршца и Портрет непознатог грађанина и обе се налазе у сталној поставци изложбеног простора. Према попису из 2020. године, галерија у свом фонду има 1220 експоната, од 260 аутора. Међу ауторима заступљени су: Јован Поповић, Зоран Петровић, А. Хишин, В. Смољни, Јован Витомиров, Оља Ивањицки, Марко Трумић, Стојан Трумић, Коста Брадић, Иво Крушкић и други. У фонду је заступљен и велики број радова египатских, шпанских, украјинских, руских уметника, а значајан део фонда чине и дела наивне уметности, чији су аутори Алжбета Чижикова, Ева Хусарик, Јанош Месарош, Јан Хусарик, Јан Бачур и многи други.
Излагачки програм
Излагачки програм Галерије Јован Поповић представља различите врсте стваралаштва и пракси из области савремене уметности, као и ауторске и документарне изложбе, а праћен је различитим садржајима – једнодневним презентацијама, пројекцијама, промоцијама, радионицама, дискусијама и другим догађајима, како би се публика анимирала на што активније учешће у културно-уметничким дешавањима у Опову.
Пал Дечов, Поље, акрилик на платну 2013, фонд галерије (лево)
Дани Африке 2018, радионица, архива галерије (доле)
Галерија Јован Поповић, изложбени простор (горе)